Post Date: 02/07/2019
На Видовдан, 28. јуна, Његово Преосвештенство, Епископ Господин Силуан, служио је Свету Архијерејску Литургију у цркви Светог кнеза Лазара у Александрији. Саслуживали су протојереји-ставрофори Миодраг Перић, Љупко Чубриловић, Саша Радоичић и Љупко (Руска Загранична Црква), протојереј Драган Сарачевић, јереј Далибор Павловић, ђакон Милош Ракетић уз прислуживање чтечева Сиднејског намесништва.
Епископ је у својој беседи истакао да је човек који је створен по икони Божијој створен да ходи путем који води у остварење његовог призвања и зато када се човек рађа има пред собом велики задатак, да изабере пут којим ће ходити и остваривати свој живот овде на земљи. Управо се нама у Христу открио тај пут не само као систем вредности него као оваплоћени Бог у времену и простору који је себе показао као пут. За тај пут се наш народ определио. Свети Сава је програм Светих Кирила и Методија, програм еванђеља Христовог, отеловио међу нашим народом учинио га нашим разумљивим и блиским познавајући како наше срце куца и то је постало жива снага нашег народа кроз историју. То је помогло и Светом кнезу Лазару да види који је пут српског народа и какво треба да буде опредељење, а то значи да неће бити лако на земљи. То опредељење значи крст који је наша круна као знак Сина Човечијег а који ће Духом Светим донети благодатну утеху. Зато то се Свети кнез Лазар определио, за вечно и непролазно већ сада на земљи, а плод његове жртве и опредељења донео је семе живота и преображаја рода српског. Зато треба да се вратимо Косову и Метохији не географски, већ као опредељењу, као једној филозофији живота, да они заживе у нама, а онда ћемо их вратити и физички. Нека нам Господ да снаге да останемо на путу Светога Саве и Светог кнеза Лазара а то је пут Богочовека Христа.
Након заамвоне молитве уследила је свечана литија и помен свима који су положили животе за веру Православну и Отачаство рода Српског од Косовског боја до данашњих дана и резање славског колача. Домаћини славе ове године били су Петар и Милица Козлина а за следећу годину славу је преузео Божа Канић.
По Литургији уследило је славско послужење.
Loading Flickr gallery...
