Једна од најстаријих парохија у Аустралији која географски покрива насеља најближа градском језгру и пословном центру града Сиднеја, основана је 1955. године и посвећена Св. Кнезу Лазару. Ове, 2018. године, по 63. пут у својој историји, лазаричка парохија је нарочито свечано и радосно прославила свога заштитника и небеског заступника пред Престолом Божијим.
Обележавање славе ове литургијске заједнице отпочело је молитвено, празничним бденијем у навечерје празника. Благодарећи настојању Његовог Преосвештенства Еп. Силуана да обогати, Црквеном правилу саобрази и унапреди богослужбени живот у сиднејском намесништву уведена је пракса да сво свештенство Сиднеја најмање једампут месечно, и обавезно уочи црквене славе неког од сиднејских храмова, богослужи недељна или празнична бденија саборно. Ове године, по први пут у историји Лазарице, празнично бденије Св. Лазару и свим новомученицима из рода нашега служено је саборно. Увече уочи Видовдана сабрало се свештенство сиднејског намесништва и мноштво верног народа Лазаричке и других сиднејских парохија око свога Епископа да „једним устима и једним срцем“ узвеличају светога Лазара и све новомученике српске и прославе Бога који је „диван у светима својим“. Лазарица нарочито благодари свештеницима из Волонгонга и Канбере, о. Бранку Босанчићу и о. Горану Ћећезу, који нису жалили труда и упутили се на вишесатну вожњу до Сиднеја да би нас почастили својим присуством и предивним појањем на бденију. Самом бденију претходио је дочек Архијереја од стране народа и свештенства.
Већина присутног народа је по први пут у животу била сведок лепоте и богатства православне традиције и богослужбеног благољепија; од облачења Епископа у архијерејску мандију приликом дочека, кроз антифонско појање две певнице на богослужењу и литијских молитава „за заштиту града овога и оних што живе у њему“, „за мир и благостање целога света“, кроз благосиљања петохлебнице, пшенице, вина и уља, све до помазивања освећеним уљем при целивању празничне иконе и св. моштију.
Истинско је освежење видети да се полако нагласак црквеног живота наших парохија ставља на богослужење и црквено благољепије, да се тежиште парохијских активности са претераних брига за материјално преноси на поље основне мисије Цркве, на служење Богу и старање за оно што је вредније, духовни живот. И за ово кретање у једино исправном смеру дугујемо захвалност нашем Епископу Силуану и одушевљеном млађем свештенству уз свесрдну подршку истинских боготражитеља.
Нада је да ће се правилно улагање у истинске вредности исплатити, по оној јеванђељској речи: „… јер тамо где је благо ваше, ту ће бити и срце ваше“ и оној народној: „оно што посејеш, то ћеш и пожњети“.
Видовдан 2018. у Сиднеју освануо је тмуран и кишовит. Стрепње домаћина да ће лоше време утицати на број парохијана и гостију који ће доћи на св. Литургију а да ће киша спречити крсни опход, на срећу, нису се обистиниле. Благодарећи Богу и св. Кнезу црква се испунила верним народом а киша је престала падати благовремено, довољно да се одржи литијски ход око светога храма.
Његово Преосвештенство Епископ Силуан служио је Св. Литургију а саслуживали су кстоносни протојереји: о. Ђуро Ђурђевић из Кабрамате, о. Љупко из Волонгонга, о. Љупчо из јурисдикције Руске Заграничне Цркве из Сиднеја, презвитер Веселин Сворцан и ђакон Желимир Миловић. Захваљујући прислуживању ипођакона Вељка Мракића и чтечева Дражена Koшпенде, Горана Цибуле, Синише Гавранова, Петра Кончара, црквењака Владете Теофиловића и складном појању марљивих и преданих лазаричких хориста на челу са диригенткињом Драганом Милановић, богослужење је „текло“ савршеним током. Видовданска Света Архијерејска Литургија у Лазарици у свој својој светотајинској лепоти и светотројичном откровењу благодати Господа нашега Исуса Христа, љубави Бога и Оца и заједници Светога Духа најлепши нам је славски дар.
Владика Силуан је надахнуто беседио о значају Видовдана као наше свесрпске славе, па и свехришћанске, јер је жртва светога Кнеза Лазара, као и свака богоугодна жртва васељенског карактера и значаја.
Након свете Литургије, литије, помена свим оним који животе положише за крст часни и слободу златну у одбрани Отаџбине српске и ради вере Православне, служен је и обред благосиљања славских знамења, освећења славског кољива и крсног хлеба и послужена славска трпеза за све присутне.
Домаћини овогодишње славе, Желимир и Маргарета Кончар са синовима Петром, Илијом и Вукашином, својски су се потрудили да лепо дочекају, домаћински почасте и у свему лепо угосте све присутне узвишене госте и званице.
Током трпезе љубави чула се и песма „цару Лази“ и Косову, а старешина храма прота Миодраг Перић поздравио је све госте и захвалио свима, многима и понаособ, за показану љубав и почаст коју су својим доласком и учешћем у овом духовном слављу учинили лазаричкој парохији.
ГАЛЕРИЈА
{flickr album=72157698113813084}
