Драга браћо и сестре,
Окупили смо се овде вечерас, на ову вечерњу молитву, у храму посвећеном једном од највећих српских светитеља, са осећањем и вером да су они сви са нама. Овде је кнез Лазар српски, овде су мученици косовско-метохијски. Овде су свети ратници – Стратилати небески. Овде је Св. Стефан Дечански, заштитник овога светога храма. Стефан, нимало мање силни од сина му Душана. Овде је небеска Србија браћо и сестре, сабрана – овде је сам Христос, међу нама и са нама, јер Христос рече: „Где су двоје или троје сабрани у моје име, ту сам и ја са њима“. Радује се срце, моје, радује се душа моја, што смо се данас сабрали у овоме светоме храму, подигнутом од стране наших драгих отаца, браће и сестара, у славу Божију, у славу светога краља српског Стефана Дечанског. Ово дело је знак њихове љубави према својој вери и према свим оним лепотама, које су овде донели са собом, напустивши отаџбину и дошавши у нову отаџбину, далеко од матице, али само географски. Видимо и срцем и душом да је ова богомоља истинско сведочанство тога да су они везани свим својим бићем за своју отаџбину, а пре свега за оно што је украс српскога рода кроз векове – за своју Светосавску православну веру. Богу слава што се овде нађосмо загрљени у Христу Богу, што се нађосмо загрљени у Светосавској нам цркви, једној Мајци Цркви, коју је основао Св. Сава, а коју утемељише сви они који пођоше путем Светога Саве. Ево, данас, браћо и сестре, Богу слава, ми смо они који ходају путем Светога Саве. Један је Св. Сава, један Христос који нам га даде, једна Света нам Црква нераздељива, један Бог и Отац свију, један Српски народ, једна душа Српског народа. Не може човек да живи без душе, браћо и сестре, тако не може ни народ да живи без душе. Не може Српски народ да живи без своје Светосавске душе, без своје Светосавске вере, без свога крста.
Радујемо се у Господу што у првој канонској посети овоме светом храму угледах Српски народ у овако великом броју. Угледах Српски народ прошаран и младошћу и старошћу. То је доказ да је наш народ жив; то је доказ да Српски народ зна шта је најбитније у његовом животу, а то је свети правац утемељен од светих Саве и Симеона као и осталих многобројних и светих из лозе Немањића. То је пут на који је указивао и Св. Николај Велимировић и, нимало мање, Св. преподобни Јустин Поповић, а и сви наши свети Архијереји, кроз сву историју рода нашег, позивају Српски народ да крене тим истим путем, путем спасоносним, путем вере своје Православне, путем јединства у вери Православној. И, само ћемо тако, браћо и сестре, и поред тога што нас ових дана и плебисцитима и другим искушењима оптерећују, чврсти у вери у Христа, те сложни, одолети, као Црква која одолева кроз векове. Црква је надживела разне Нероне и Диоклецијане и друге императоре и злотворе, и многе режиме и гоњења, а најстрашнија у двадесетом веку. Одолеће православни народ Божији само у колико будемо учили нашу децу, од најмањих ногу, да је за њих, најлепши пут – пут Светога Саве, а то је Христов пут. Учимо их да је најлепши међу синовима човечијим сам Христос, јер Он је Бог у телу и ту лепоту даде и нама, лепоту духовну, а ми је примамо кроз Свето крштење и кроз живот у Христу, у Њему Живоме Богу и Спаситељу.Нека је благословено ово вече! Нека је благословен Српски народ!, и нека одоли Српски народ тешким временима, кроз слогу и заједништво у Христу!
Нека Српски народ пошаље из овог храма поруку мира и помирења. Не можемо браћо Срби раздвојени и посвађани. Шта ће нам рећи Св. Сава када нас сутра погледа, шта ће нам рећи Стефан Дечански, и како ћемо га погледати у очи!? Верујемо чврсто да ви можете послати такву поруку, јер сте ви имали храбрости и срца да схватите колико је важно бити у заједници са осталом браћом у само Једној Светој Саборној и Апостолској Цркви. Ви сте били спремни да дате свој удео у томе да се неке повреде и ране преброде и неке нетрпељивости превазиђу, ради овог јединства, ради бољег сутра за наш народ. И, то је порука ове вечери. Да будемо у слози, слози Христовој; да васпитамо своју децу у овим тешким временима. Нама су дата времена тако да их можемо издржати, јер, иначе, нас Бог не би призвао у њих. Издржаћемо ми то, ако Бог да, али, како рекосмо, само јединствено у нашој светој вери, чувајући оно што смо наследили од наших Отаца. Чувајући богатство наше православне српске баштине. Томе доприносе и ове ношње лепе и све остало што је освећено временом као и крвљу наших предака и наших светих Божјих угодника.
Хвала вам за овако предиван дочек! Хвала о. Бојану, вашем духовнику! Нека га Бог благослови и заједно са њим све вас, брата Ранка и све овде присутне. Велики подвиг љубави учинисте и нека за тај подвиг љубави, Свети Сава дарује сима вама златник благодати Божије – благослов Небеске Србије! Да га носите на својим грудима, да га унесете у своје домове и да благослов ове вечери засија у свима нама и у целој нашој заједници у Аустралији и Новом Зеланду, амин, Боже дај!
