ЊЕГОВО ПРЕОСВЕШТЕНСТВО СЛУЖИО У КИЗБОРОУ НА ДАН ХРАМОВНЕ СЛАВЕ

Category: Вести

На дан првомученика архиђакона Стефана, 09. јануара 2017. године, Његово Преосвештенство Владика Г. Силуан, заједно са Његовим Преосвештенством Епископом ваљевским Г. Милутином, служио је свету архијерејску литургију у Кизбороу.

Заједно са архијерејима, око светог олтара, били су окупљени архимандрити Михаило (Биковић) и Петар (Радуловић), протојереји-ставрофори Петар Дамјановић, Момчило Вукша, Мирослав Хаџи Поповић (умировљен) и Чедомир Видеканић (умировљен), јереј Дејан Милошевић који је уједно и домаћин славе, као и протођакон Петар Мракић са ђаконом Небојшом Тумаром. За певницом је био старешина храма протојереј-ставрофор Милорад Лончар.
Пре почетка свете литургије, владика Силуан се обратио верном народу и позвао га да целива свете мошти аве Јустина Поповића, које похрањене у кивоту, заједно са Преосвештеним Владиком ходе по храмовима Митрополије, пројављујући благодат Божју и сведочећи о светости аве Јустина.
Владика Силуан, у својој проповеди, подучио је верни народ о томе ко је био архиђакон и првомученик Стефан, христолики следбеник Господа, чија се христоликост управо и огледа у чињеници да је слично Христу, страдао за веру своју. Из разлога што је први страдао за веру у васкрслог Месију, свети Стефан је окићен титулом првомученик или протомартир, односно прво-сведок, будући да је „сведок” значење грчке речи „мартир”. Из овог разлога, истакао је владика, сви следбеници Христови у овом свету, могу очекивати само прогон, будући да не може свет који у греху лежи да прихвати светлост, као што зло не може да види добро. Страдање Господа и овоме сведочи, будући да је Он страдао од руку оних који су га прво дочекали са речима хвале и прослављања, да би га, у својој променљивој и слабој људској природи разапели и приковали на Крст.
Беседећи даље о нетрулежним моштима светитеља Цркве, о десној руци Светог Стефана која је похрањена у Тројственој Лаври Светог Сергеја, у Русији, коју је имао прилике да целива, и о моштима Светог Јустина Поповића, које су дате верницима на целив и поклоњење, владика је истакао да упокојење сваког од нас не представља „тачку или запету”, него да смрт представља само прелаз из једног у други живот. Сви ће васкрснути, истакао је владика, неки на живот вечни а други на вечну смрт.
Након литије око светог храма у освећење дрвета записа, верни народ, предвођен својим архипастирима, упутио се ка црквеној сали на трпезу љубави.
Уважени домаћин, протојереј ставрофор Милорад Лончар, поздравио је окупљене и представио представнике црквених општина мелбурншког намесништва, који су својим присуством увећали свечаност прославе славе храма у Кизбороу. Потом, окупљенима се обратио председник црквене општине господин Ратко Гудељ који је поздравио уважене госте и у име парохијана и даривао их панагијама. Кум славе, господин Драган Ковачевић са супругом Милијом и сином Јанком, се такође пригодним говором обратио присутнима, подсетивши их да је данашњи дан, Дан Републике Српске, што је поздрављено бурним аплаузом.
Након громогласног многољевствија које је извео протођакон Петар Мракић, вернима се обратио владика Милутин, честитавши домаћинима и парохијанима славски дан, као и дан државности свима онима који су се борили за очување српског имена. У свом обраћању владика Милутин се подсетио свог служења у митрополији, када је Пети континент посетио српски патријарх Павле и када су верни у дијаспори имали прилике да виде човека, који је још за свога живота изображавао анђеоски лик. Владика се осврнуо на дела и речи светог владике Николаја Велимировића и светог аве Јустина Поповића. Владика је указао на чињеницу да је најобилатије сузе Свети Ава изливао пред чињеницом да је српски род подељен и да је у расколу. Позивом на измирење и братску љубав, преосвештени владика ваљевски је завршио своју беседу, након које је уследио пригодан културни програм уз гусле и игру фолклорне групе.
Ђакон Небојша Тумара
{gallery}11012017-kizbara{/gallery}

Share this post