И ове године, иако у радни дан, Светитељ се постарао да се Име Божије о дану његовог уснућа молитвено прослави и достојанствено обележи у манастиру Светог Саве у Илајн-у.
Божаствену литургију служили су високопреподобни оци архимандрити Теодор и Лазар и часни јереј Срећко Живановић, а умилитељним гласовима певницу су држали високопречасни протојереј-ставрофор о.Петар Дамњановић, архијерејски намесник за Викторију и протојереј Драгољуб Пантелић.
Домаћица славе сестра Славица из Ђилонга са својом фамилијом уз помоћ житеља манастира, својих најближих сарадника уготовили су царски ручак за укрепљење свих окупљених. Многи су пристигли уочи славе како би се прикључили спремању славе. За домаћина славе за идућу годину прихватио се о.Теодор, игуман ове свете обитељи.
На служби, а касније и у трпезарији, речима поуке о дану и задужбинарству огласио се о.Петар испричавши дирљиву причу из свог живота о онима којима Бог уместо телесне дарује духовну децу и чије име не умире, него истински бива „Вечно помињано” (Вјечнаја памјат), као што је то случај и са задужбинарима блажене успомене удостојених Војислава и Јелене Милетић који су изградили овај храм у славу Бога, а у помен своје Крсне славе, која се на најдостојанственији начин продужава у вечност, са колена на колено свих Срба који воле ово свето место и у њему приносе своје молбе и мољења предивном Божијем угоднику Преподобном Алимпију, а он их из храма, као некада са камена, узноси пред Престо Свевишњег на услишење.
„О дичнога славља, оче Светосавља!”
Инок Давид
{gallery}15122016-slava{/gallery}