Свечаности одржаној у понедељак 15. фебруара у Амбасади Републике Србије у Канбери присуствовао је велики број чланова дипломатског кора, 36 амбасадора и 12 отправника послова или других чланова дипломатског кора, међу њима амбасадори Швјацарске, Ирана, Румуније, Хрватске, Пољске, Кеније, Индонезије, Шпаније, Бразила, Турске, Италије … представници аустралијског МИП, Оружаних снага Аустралије, затим свештенство српске православне цркве у Аустралији са Епископом, Његовим Преосвештенством Господином Иринејом, као и бројни припадници Српске заједнице из Канбере, Мелбурна и Сиднеја.
15 фебруар, када и Српска православна црква обележава празник Сретења посвећен уласку новорођеног Христа у Храм Господњи, славио се као дан државности Краљевине Србије (проглашене 1882) све до настанка Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца (1918), а поново је успостављен као Дан државности Србије 2002 године.
Довољно је рећи да је на Сретење 1804. године одржан Збор у Орашцу којим је почео Први српски устанак под Карађорђем и борба која ће водити коначном ослобођењу Србије, а 1835 на Сретење у Крагујевцу је донет први демократски устав Србије. Рађен по узору на француске уставне повеље од 1814. и 1830. Сретењски устав један је од првих демократских устава у Европи којим се регулише подела власти на ”законодатељну, законоизвршитељну и судску” и прокламују неприкосновена права и слободе грађана.
У име Федералне владе Аустралије скуп је поздравила Госпођа Линдал Сакс (Lyndall Sachs), Шеф Дипломатског протокола, преносећи честитке Амабасдору Србије за овај важан празник посебно у години када се обележава и педесета годишњица успостављања званичних дипломатских односа и размене на амбасадорском нивоу између Београда и Канбере.
Насловна страна Сретењског Устава
Поздрављајући присутне, Амбасадор Републике Србије, Његова Екселенција Господин Мирољуб Петровић истакао је значај овог јубилеја указујући уједно на једну мало познату чињеницу – да је Краљевина Србија још у 19. веку имала почасног конзула најпре у Викторији у Мелбурну, а касније у Сиднеју, Аделаиду и Фримантлу (Западна Аустралија) Господин Петровић је том приликом позвао присутне да разгледају изложбу факсимила докумената добијених од Архива Србије и Архива Југославије који сведоче о најранијим везама између Београда и тада још засебних аустралијских држава, и o каснијим почасним конзулима Краљевства Сервие, затим Краљевства Срба, Хрвата и Словенаца, Краљевине Југославије(1929) и нјазад документа о успостављању званичних односа и размене амбасадора између Канбере и Београда од пре 50 година. Први почасни конзул за ”Сервиу’, угледни адвокат из Мелбурна, Господин Џон Олдам помиње се у документима из 1892, као и у аустралијским новинским извештајима из овог периода (1902). Међу изложеним документима на свечаности у Амбасади Србије у Канбери је и писмо унука Џона Олдама Министарству у Београду од 28. Јуна 1922. године : ”Господине Министре, са жаљењем јављам да је мој отац, Артур Еглстон Олдам консул Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца приминуо 27 јуна . По смрти мога деде Џона Олдама, 1906. мој отац га је наследио у чину Конзула Краљевине Србије. Као адвокат, ја сам преузео канцеларију мога оца и био бих веома срећан да преузмем његове дужности као конзула Краљевине Срба Хрвата и Словенаца. Очекујући ваша упутства, част ми је у међувремену продужити рад у Конзулату.”
Посебног одјека у јавности Аустралијe имало је именовање Господина Џорџа Келсо Кинга за почасног конзула Краљевства Срба Хрвата и Словенаца у Сиднеју 1920 године. Угледни бизнисмен и филантроп Господин Келсо Кинг је, на молбу своје ћерке Олив, која се током Првог светског рата придружила српској војсци на Солунском фронту, 1918 године основао Добортворни фонд за помоћ тада ратом опустошеној Србији Save the Serbs Fund. На изложеним документима из овог периода ређају се имена угледних грађана Викторије, Новог Јужног Велса, Јужне Аустралије којима је била част да о свом трошку представљају малу земљу са далеког Балкана – Вилијам Брукс, Невил Мајланд, Антони Мауби.
Говорећи на свечаности, професор књижевности са Монаш Универзитета у Мелбурну, Др Слободанка Владив Главер је указала на блискост двеју земаља у погледу тежњи ка самосталности и демократији као и о храборсти и постојаности оба народа, упркос препрекама, у остваривању ових циљева.
Указ о постављењу Господина Келсо Кинга за почасног конзула КСХС (1920)
Обраћајући се присутнима, Његово Преосвештенство, Епископ Митрополије Аустралијско новозеландске Господин Иринеј, истако је значај и улогу српске православне цркве у очувању вредности и националног идентитета и подршци вековним ослободилачким тежњама српског народа, рекавши да ће сам празник Сретења у Храму Господњем увек имати посебно место у историји српског народа.
Поред изложбе посвећене историји дипломатских односа двеју земаља, Амбасадор Републике Србије представио је и изложбу о познатом српском научнику, математичару, астроному и климатологу који је задужио човечанство, Милутину Миланковићу. Ова излoжба привукла је пажњу посетилаца и на недавно одржаном Српском фестивалу у Сиднеју (Darling Harbour). Потомци великог научника Милутина Миланковић, унук Никола и унука Марина су наши суграђани овде у Аустралији. Пажњу присутних привукле су и изложене меморабилије Новака Ђоковића, српског тенисера светског гласа, шестоструког победника великог тениског турнира у Мелбурну. Захваљујући Госпођи Мири Богојевић и њеној породици Новаков рекет, дрес и други експонати, нашли су се на изложбеном паноу у Амбасади Републике Србије на задовољство и понос домаћина, Његове Екселенције Господина Мирољуба Петровића,његове супруге Др Зденке Петровић и на радост свих присутних.
Свечаност која је привукла необично велики број чанова дипломатског кора омогућили су припадници српске заједнице из Канбере, посебно Господин Ратко Милићевић, Мира Богојевић, Гордана Иванчевић, Никола Колунџија, Војислав Зељковић, Мирјана Ђукић и други који настављају несебичну традицију првих досељеника, као и до сада непознатих почасних конзула који заслужују захвалност и дивљење.
{gallery}2302206_proslava_dana_d{/gallery}
Тест: Мирјана Ђукић
Фото: Радивој Мачковић